Ego

Tuga

Da li postoji biće koje nije bolovalo od ove “teške bolesti” ili možda jos boluje?
Da li postoji neko ko nikad nije patio?

Zašto ona postoji? Kako se radja? Koji je uzrok? Da li nam treba? Posle sreće, stiže veliko razočarenje. A onda se tuga pojavljuje zbog gubitka nekoga ili nečega. Svi ste čuli za izraz “kolo sreće se okreće”. Srećni smo jer smo se zaljubili, dobili novi posao, stigao je novac, sklopili smo “primirje” sa nama bitnim osobama, itd… Onda nas ta osoba u koju smo se zaljubili izda, posao iz snova postaje užasan, osobe se opet vraćaju u svadje. Kreće razočarenje. Pa onda tuga. Zašto tugujemo? Zato što su izneverena naša očekivanja. Od svih smo nesvesno očekivali da će nam ispuniti život i doneti nam dugo očekivanu sreću.

Tuga je bolni oblik ega. Tuga je  gomila NEISPUNJENIH OČEKIVANJA.

Tuga za osobom koja je preminula je takodje nesvesno očekivanje. Da će neko živeti večno.
Život je neizvestan. Ego se povezuje sa oblikom našeg objekta za koga smatramo da nas čini srećnim.
Da li je to osoba, situacija, posao, ne bitno. Ego se vezao za “izvor svoje sreće”.
Ego ne dozvoljava da se njegov objekat udalji (promeni). Tuga se dogadja i kao proizvod teških situacija iz prošlosti, detinjstva. Ego čoveka vraća u prošlost, svakodnevno vrteći iste misli na dogadjaje.
Koji su se dogodili. Ili čak i nisu. Tuga nas vraća u prošlost. Šta dalje?

Pitanja koja sami sebi treba da postavite kada Vas obuzme tuga i da date sebi odgovore su sledeća. To su pitanja koje sam sebi postavljala i dovodila sebe u balans.
1. Da li mogu da promenim situaciju na bolje ako nastavim da patim? 2. Da li sam i pre tugovao zbog nekoga ili nečega? 3. Da li sam preživeo ? 4. Da li mogu da oprostim SEBI? Zašto naglašavam ovu reč? Zato što čovek teško može da razume odluke koje je TADA donosio i načine na koje je TADA postupao. Opraštanje je poslednji korak ka izlasku iz tuge. Kada?

Kada shvatimo da i ta druga osoba ima svoju percepciju misli šta i kako je za njega najbolje i šta zeli.
Kada ( ako je bio los ) shvatimo da i njime upravlja ego i da nije umeo drugačije. Da on isto pati zbog nekih stvari koje neodgovaraju njegovom egu. Kada spoznamo da smo zahvaljujući toj osobi koja je svojim ponašanjem, odlaskom, itd lomila naš ego, gurajući nas napred da donesemo neke odluke i napravimo promene koje su nam doprinele. Kada shvatimo da smo (ako smo skloni samoopuživanju) nekada donosili odluke i postupali samo onako kako smo jedino umeli i znali. Kako smo u tom trenutku osećali.

RAZUMEVANJEM SEBE I SVOJIH NEKADAŠNJIH POSTUPAKA, DOLAZI DO RAZUMEVANJA DRUGIH LJUDI I NJIHOVIH POSTUPKA.

Tada ćemo postati zahvalni! Jer ne bi nikad spoznali da sreća ne ovisi o drugim stvarima, ljudima, koje dolaze i odlaze, nego je u nama samima. I manje ćemo se vezivati ( očekivati ), jer shvatamo da nas ego vezuje ( postajemo “ovisni” o tudjoj volji puštati da se stvari odvijaju same od sebe.
Ne zaboravite, sve ima svoj razlog zašto je nešto tako kako jeste! Osoba, posao ili šta god, kada odlazi, nestaje, znači da je naučena lekcija. Da smo spremni za nove izazove ili pa ispunjenost u životu. Za osobe koje su preminule, vezivanje je još čvršće, jer ego diktira da odlaskom osobe, umiremo i mi.
Ne, ne nestajemo i mi. Nestaje oblik za koji se ego prikačio i tada :

Fokus je na onome za šta je svestan da ne može više da ima.

Zanimljivo zar ne? Kako možemo možda prihvatiti nečiju smrt?  Na taj način što probamo da shvatamo da smo svi energija (duše)! Da nam je ovaj materijalni oblik( telo, organizam…) dat na zemlji. Da onog trenutka kada neko umre, ne umire i njegova energija (duša). Energija ne može da umre, to znate i sami. Ona niti nastaje, niti nestaje. Može da “promeni” fizički oblik. A Vama prepuštam da izaberete da li ćete nazvati taj drugi oblik duša ili nekako drugačije. Uvek je tu oko nas i u nama. Zašto bi tugovali?

Savetnik u udruženju “Buđenje svesti”

Izabela Sidawi

Related posts

Samosažaljnje i optuživanje

Izabela Sidawi

Ego : da li nam koristi?

Izabela Sidawi

Sujeta

Izabela Sidawi

Leave a Comment

Call Now Button